Vijesti / Društvo

Izmene Porodičnog zakona neće doneti promenu tretiranja bračne zajednice. Ministar Vulin: Kod Srba je način života - muž i žena. Istopolnima priznajemo samo pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Ustav Republike Srbije ne predviđa gej brak

Srbija ne planira da legalizuje gej brakove bez obzira na pritiske koji stižu iz Evrope i na pojedine odredbe Građanskog zakonika koje se bave pravima homoseksualaca. Pošto se brak prema najvišem pravom aktu Srbije definiše kao zajednica muškarca i žene, legalizovanje istopolnih zajednica bi značilo praktično i izmenu Ustava. To se u ovom trenutku, gotovo je sigurno, neće desiti.

Kada su u pitanju porodične vrednosti, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima jasan stav, kaže ministar Aleksandar Vulin. To će biti potvrđeno i izmenama Porodičnog zakona na kojem uveliko radi Radna grupa.

- Nikakvih promena neće biti što se tiče ovog ministarstva kada su u pitanju istopolne zajednice - kaže Vulin. - Ova zemlja ima Ustav kojim je regulisano ko čini porodicu, ova zemlja ima svoje zakone, a oni se donose samo da bi se moral jednog društva pretočio u normu. Ono što narodu odgovara, što je njegov način života, a kod Srba je ovo način života zajednica muškarca i žene. Ne mislimo da je mnogo pametno da kada imamo višegodišnju borbu protiv bele kuge favorizujemo istopolne zajednice. Isto važi i za usvojenje.

FOTOGRAFIJA: QUANADO.COM

Ni Porodični zakon ne predviđa istopolnu zajednicu

Prema važećem Porodičnom zakonu, brak i vanbračna zajednica rezervisani su samo za osobe različitog pola, a istopolnim partnerima on priznaje samo pravo na zaštitu od nasilja u porodici, a ne i druga prava koja uživaju osobe u vanbračnoj zajednici.

Za Borisa Milićevića, člana Glavnog odbora SPS i jedinog gej političara u Srbiji, svako, pa i ovo, zakonsko rešenje može da prođe samo uz podršku poslanika. A ako neko ima 126 poslanika, to nije nikakav problem. Međutim, svaki političar koji želi dug politički život za sebe na ovim prostorima, ne bi trebalo to da radi.

- Jedno je organizacija gej parade, a drugo je legalizacija istopolnih brakova - kaže Milićević. - Srbija još nije spremna za takve zajednice i neće biti dok većina ne prihvati prvo postojanje LGBT populacije. Pre mesec dana ovi brakovi legalizovani su u celoj Americi, ali tek pošto su ankete pokazale da je 56 odsto stanovnika za to. Tako treba da bude i ovde.

Suština priznavanja gej brakova je, smatra on, u mogućnosti da ovi parovi reše svoja imovinska prava kako posle smrti partnera ne bi ostali bez igde ičega. Dešava se da ovakvi parovi decenijama žive zajedno i da posle smrti jednog od njih dođe rodbina i razgrabi celokupnu imovinu.

FOTOGRAFIJA: ALGBTICAL.ORG

Prednacrt Građanskog zakonika, koji je označen kao glavni „krivac“ za legalizovanje gej brakova u Srbiji, od 26. juna je na javnoj raspravi. Čak 380 njegovih članova odnosi se na porodicu, od kojih mnogi i na prava homoseksualaca - međutim, tek posle okončanja javne rasprave komisija za izradu zakonika će se izjasniti o ovom pitanju, što se može očekivati tek za otprilike godinu dana. Ako stručna i šira javnost zauzmu stav da je moguće legalizovati istopolne zajednice, to će se onda urediti posebnim zakonom.

Životno partnerstvo

Tačno pre godinu dana Hrvatska je dobila Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola, prema kojem homoseksualni parovi uživaju ista prava kao i bračni partneri, osim prava na usvajanje dece. Posle usvajanja Zakona, u Hrvatskoj su brak, vanbračna zajednica, životno partnerstvo i neformalno životno partnerstvo zakonski priznati kao zajednice koje predstavljaju porodični život. Propisi nalažu da istopolni parovi mogu da sklapaju životno partnerstvo na javan i svečan način, pred matičarem, čime Hrvatska i na simboličan način obe porodične zajednice, brak i životno partnerstvo, počinje da tretira jednako.